Две књиге Милице Јанковић: „Исповести” и „Међу зидовима”, Нова реалност из сопствене собе, Београд, В. Градиште, 2015, стp. 51-66
У раду се указује на вредности прозе Милице Јанковић, са посебним освртом на теме и мотиве у њеним књигама „Исповести“ и „Међу зидовима“. За осветљавање прозе ове списатељице узета је књига с почетка њеног књижевног стваралаштва, када ју је Јован Скерлић сврстао у „Историју српске књижевности“ и трајно јој одредио место у српској књижевности, као и књига која је међу последњим насловима у ауторкином стваралачком опусу. Већи део текста у раду „Две књиге Милице Јанковић: Исповести и Међу зидовима“ написан је 1979–1980. године
Проучавање епоха и стилова у српској књижевности 19. и 20. века, Наслеђе, бр. 13, Крагујевац, 2009, стр. 45-60.
У раду се анализира положај српске културе и књижевности, утврђивање граница епоха и стилова, са свим специфичностима које се могу уочити у проучавају српске књижевности са становишта књижевне историје. Рад се заснива на покушају разлучивања поступка у стварању схеме српске књижевности и формирању њене историје. Посебна пажња је посвећена концепцијама које су у својим историјама књижевности формирали Јован Скерслић, Јован Деретић, као и књижевни теоретичар Драгиша Живковић. Указује се на могућност осавремењавања предтсављања српске књижевности посредством књижевне мапе, која показује нов квалитет из домена визуелне студије у тумачењу периодизације и јаснијег дефинисања епоха, праваца и стилова 19. и 20. века. [На овом сајту је објављена КЊИЖЕВНА МАПА].
„Карађорђев устанак” Драгомира Манојловића (запис о слици на зиду)
ДОМ КАРАЂОРЂА је монументално здање у шумадијској варошици Рача, грађен у периоду 1921-1933. године. Ауторство пројектовања и изгледа приписује се архитектима Влади Симићу и Драгиши Брашовану.
Јована Д. Миловановић објавила је рад „Карађорђев дом у Рачи: између локалног и југословенског идентитета”, 2016. године. У раду се истражује историја настанка овог здања, без уласка у детаље ентеријера.
У холу, с десне стране, налази се слика на зиду „Карађорђев устанак”, аутора Драгомира Манојловића, наставника ликовног образовања. Слика је настала 60-их година прошлог века и размере је 2,25 х 3,10.
