Press clipping
Не дешава се често да овдашња књижевнонаучна продукција понуди ис-
траживање у ком се огледа такав диверзитет тема и проблема - а затим и ме-
тодолошких приступа истима -као што је то случај са књигом Читање поезије
Малише Станојевића. У светлу досадашње Станојевићеве библиографије, коју,
између осталог, чине поетски и прозни наслови, теоријски чланци, књижевнои-
сторијски и културноисторијски огледи, најрецентнија његова стручна моногра-
фија, публикована у склопу вишеструко занимљиве библиотеке Црвена линија
Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу, превасходно се поима као још
један прилог дивергентним професионалним усмерењима аутора. Пред њом, чи-
талац је одмах запитан над обиљем питања у чијој се експликацији препознаје
наталожено искуство читања поезије с различитим, каткада опречним поети-
чким предзнацима. Одатле, уверења смо да је управо пасионираност са којом Ста-
нојевић проговара о низу модалитета песничког стварања оно што је условило
да се међу рецензентима ове студије нађу еминентни универзитетски професо-
ри какви су Бошко Сувајџић, Драган Бошковић и Часлав Николић. Чиме, дакле,
Читање поезије, чији се предмет изучавања у виду неколико корпуса протеже
од античке књижевности до кантауторске поезије двадесетог века, држи нашу
читалачку пажњу?
У теоријском погледу непретенциозна, рекло би се чак скромнијих амби-
ција, Станојевићева књига ипак је у првом реду оријентисана према образова-
ном читаоцу, читаоцу-стручњаку. Томе не сведочи само ауторов конкретан увид
у песничке творевине као повод за теоријска разматрања, него и осврт на лично-
сти и догађаје које су на културолошком фону удариле правац осавремењавању
српске и југословенске научне мисли о поезији…
- Детаљи
- Детаљи
„ПУТ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ” [ДРУГО ИЗДАЊЕ 2021/// СКЗ, Београд, је обновила издање књиге „Пут српске књижевности” Јована Деретића. Прво издање је објављено 1996. године. Тада сам објавио приказ књиге у часопису „Књижевност и језик” — [можда је] вредно прочитати …
- Детаљи
- Детаљи
- Детаљи
Богатом стваралаштву и уметничком мозаику, Ранко Крстајић, песник, прозаиста и сликар, додаје још једно дело, роман „Узалудна лепота”. Комплексно и с великом пажњом композиционо уређено, приповедање у овом роману јесте уланчана схема структуре прозе, која се бави суштином уметности и естетике. Ово дефинисање намеће се, пре свега, због сложености Крстајићевих прозних фрагмената, који се смењују и измичу познатим теоријама о настанку књижевног дела, а у исти мах се учвршћују постулатима романа као жанра.
- Детаљи
- Детаљи
- Детаљи
- Детаљи
