Press clipping

Не дешава се често да овдашња књижевнонаучна продукција понуди ис-
траживање у ком се огледа такав диверзитет тема и проблема - а затим и ме-
тодолошких приступа истима -као што је то случај са књигом Читање поезије
Малише Станојевића. У светлу досадашње Станојевићеве библиографије, коју,
између осталог, чине поетски и прозни наслови, теоријски чланци, књижевнои-
сторијски и културноисторијски огледи, најрецентнија његова стручна моногра-
фија, публикована у склопу вишеструко занимљиве библиотеке Црвена линија
Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу, превасходно се поима као још
један прилог дивергентним професионалним усмерењима аутора. Пред њом, чи-
талац је одмах запитан над обиљем питања у чијој се експликацији препознаје
наталожено искуство читања поезије с различитим, каткада опречним поети-
чким предзнацима. Одатле, уверења смо да је управо пасионираност са којом Ста-
нојевић проговара о низу модалитета песничког стварања оно што је условило
да се међу рецензентима ове студије нађу еминентни универзитетски професо-
ри какви су Бошко Сувајџић, Драган Бошковић и Часлав Николић. Чиме, дакле,
Читање поезије, чији се предмет изучавања у виду неколико корпуса протеже
од античке књижевности до кантауторске поезије двадесетог века, држи нашу
читалачку пажњу?

У теоријском погледу непретенциозна, рекло би се чак скромнијих амби-
ција, Станојевићева књига ипак је у првом реду оријентисана према образова-
ном читаоцу, читаоцу-стручњаку. Томе не сведочи само ауторов конкретан увид
у песничке творевине као повод за теоријска разматрања, него и осврт на лично-
сти и догађаје које су на културолошком фону удариле правац осавремењавању
српске и југословенске научне мисли о поезији…

„ПУТ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ” [ДРУГО ИЗДАЊЕ 2021/// СКЗ, Београд, је обновила издање књиге „Пут српске књижевности” Јована Деретића. Прво издање је објављено 1996. године. Тада сам објавио приказ књиге у часопису „Књижевност и језик” — [можда је] вредно прочитати …

Драган Цоха (1955-2018) био је српски акдемски графичар. Рођен је у Пожарвцу. Дипломирао на Академији ликовних уметности у Београду - одсек графике у класи професора Бошка Карановића, код кога је и магистрирао 1981. године. Чалн УЛУС-а и Друштва ликовних уметника Штутгарта. Запослен на Факултету ликовних уметности у Беогарду, у Центру за графику и визуелна истраживања.

Разговор са предсеником Домановићевих дана сатире др Малишом Станојевићем вођен  је на тераси спомен-куће Радоја Домановића у Овсишту. 

Богатом стваралаштву и  уметничком мозаику, Ранко Крстајић, песник, прозаиста и сликар, додаје још једно дело, роман „Узалудна лепота”. Комплексно и с великом пажњом композиционо уређено, приповедање у овом роману  јесте уланчана схема структуре прозе,  која се бави суштином уметности и естетике. Ово дефинисање намеће се, пре свега, због сложености Крстајићевих прозних фрагмената, који се смењују и измичу познатим теоријама о настанку књижевног дела, а у исти мах се учвршћују постулатима романа као жанра.

еСтварност, Аранђеловац, из пера Драгољуба Јанојлића, известила је 4. новембра 2019. године своје читаоце о предавању „Поетски и сликарски портрети Ђуре Јакшића” поводом дана Средње школе „Ђура Јакшић”. 
Из пера новинара Драгољуба Јанојлића, читаоци часописа еСТВАРНОСТ, Аранђеловац, пропратили су традиционалну манифестацију ПОД ОРАХОМ”, која је одржана на дан Преображења, 19. августа 2019. године.