Зелене Симонидине очи, Књижевност и језик, Београд, бр. 3-4, 2009, стр. 355-362.
У студији се осветљава лице краљице Симониде, на основу књижевних, сликарских и историјских фрагмената. Посебна пажња је посвећена оку које је честа тема када је реч о овој историсјкој личности и њеној судбини, преко категорије означене као узимање вида, са освртом на мотиве и изградњу лика у Бојићевој драми Краљева јесен и поезији Милана Ракића. Доминантна су два аспекта: Симонида као сведок и актер једног времена; Симонидин уметнички портрет и однос према њему у српској култури и књижевности.
Проучавање епоха и стилова у српској књижевности 19. и 20. века, Наслеђе, бр. 13, Крагујевац, 2009, стр. 45-60.
У раду се анализира положај српске културе и књижевности, утврђивање граница епоха и стилова, са свим специфичностима које се могу уочити у проучавају српске књижевности са становишта књижевне историје. Рад се заснива на покушају разлучивања поступка у стварању схеме српске књижевности и формирању њене историје. Посебна пажња је посвећена концепцијама које су у својим историјама књижевности формирали Јован Скерслић, Јован Деретић, као и књижевни теоретичар Драгиша Живковић. Указује се на могућност осавремењавања предтсављања српске књижевности посредством књижевне мапе, која показује нов квалитет из домена визуелне студије у тумачењу периодизације и јаснијег дефинисања епоха, праваца и стилова 19. и 20. века. [На овом сајту је објављена КЊИЖЕВНА МАПА].
„Поетско сећање и стваралачка фантазија Булата Окуџаве у посвети Франсоа Вијону”, Митолошки зборник 35/2, Рача, 2015.
Булат Шалвович Окуџава, совијетски и руски књижевник, објавио је 1963. године песму посвећену Франсоа Вијону. На поетизован начин Окуџава је у свету књижевности обновио сећање на великог француског песника, Нашој културној јавности песма је постала позната 70-их година 20. века када је Окуџава боравио у Београду и Загребу. Уз гитару отпевао је песму Франсуа Вийону, која је преведена под насловом Молитва и представио нови стил „поезија уз мелодију”...
